Na početku novog filma Radua Muteanua, Intergalde, gledamo troje simpatičnih mladih ljudi, Mariu, Dana i Ilincu kako se voze blatnjavim i teško prohodnim planinskim putevima da bi starijim meštanima koji su u udaljenim selima podelili humanitarnu pomoć. Krećući se ka selu Intregalde, oni neprestano pričaju o sopstvenim životima. Sva iskušenja započinju kada na putu nailaze na senilnog starca Kentea kojeg prihvataju povesti kolima do obližnje pilane.

Film se bavi odnosom ekstremno siromašnih meštana sela i solidno situiranih stanovnika srednje klase iz grada. Pitanje stvarne požtvovanosti i humanosti tri lika u filmu najbolje se pokazuje u mraku šume, oko automobila zaglavljenog u blatu, na nepoznatoj teritoriji bez GPS-a. Tada vidimo prave karaktere naših junaka, koliko su dobri prema onima kojima žele pomoći a koliko su saosećajni jedni prema drugima.

Primetno je kolebanje likova izmedju dosade i straha pa onda i frustracije zbog situacije u kojoj su. Upravo je nemoćni i smušeni Kente tačka njihovog razdora, a njihovi odnosi reflektuju se preko ovog starca. Da li ga ostaviti u šumi ili ga povesti, da li otići u potragu za njim, kako postupati sa njim tokom duge i hladne noći u zaglavljenom terenskom vozilu? Na trenutke napetost se pojačava elementima horora (kada se čuju nepoznati krici, udarci spolja u zatvorenom automobilu...) što kod gledaoca podstiče dodatnu zabrinutost i neizvesnost za sudbine junaka. Šta će se desiti sa njima? Ispoljava se licemerja i sebičnosti svakog od tri junaka. Njihova humanitarna crta sa početka filma nestaje i doživljavamo je kao rutinski, društveno prihvatljiv trend “pomagati siromašnima”. Takođe, kroz njihov odnos sa starima u selu vidimo elementarno nerazumevanje problema u kojima se ti ljudi nalaze. 

Intergalde je napet ali pun komičnih situacija i dugih rasprava između likova što je svojstveno rumunskom talasu gde se pokazuju karakteri i naravi pojedinačnih aktera kroz naizgled bezazlene teme. Dok se u većini rumunskih filmova autora kao šta su Cristi Puiu, Corneliu Porumboiu i Christian Mungiu, ta realističnost medju pričljivim junacima odvija na slavljima, u stanovima, hodnicima zgrada, ovde je realističnost izmeštena u seoski krajolik a kasnije i u noć jedne šume. Atmosferu je dočarala izvrsna kamera Tudor Vladimir Pandurua koji je radio u filmovima vodećih rumunskih reditelja poput RMN i Graduation Cristian Mungiua, te u nekoliko dugih kardova snimljenog Malmkrog Cristi Puiua. Posebno se ističe kod zahtevnih noćnih sekvenci u dijalozima junaka u kolima. Primetno odsustvo muzike i pojava pojedinačnih zvukova pojačava ukupni realizam.

Uvođenje starca naturščika u film, lepo je osveženje koje podiže film na jedan viši nivo. Njegova spontanost i opuštenost koja je tipična za zabačene krajeve u kojima vreme praktično stoji predstavlja kontrast užurbanim gradskim junacima da što pre obave započeti posao. Sama njegova pojava je kritika da su ljudi kao Kente teret društva prepušteni sami sebi za koje niko nema vremena a ni želje da im se posveti. Od tri gradska junaka glavni predstavlja Maria koja pokreće potragu za Kenteom i najviše je uz njega. Ona se pokazuje kao pravi humanitarac i najviše je posvećena njemu od sva tri lika. 

Na kraju filma pažnja se usmerava na starca Kentea koji je prikazan kao čovek bez preteranih zahteva i očekivanja za razliku od tri gradska junaka. Zato se i film završava sa Kenteom koji je u metaforičnom smislu oličenje čistote i ljudskosti. Rumunski reditelj Radu Montena, u početku, bezazlenu i rutinsku vožnju pretvorio je u uzbudljivu dramu različitih karaktera koja klizi ka tragediji. Do samog kraja uspeva vešto da je drži na samoj ivici samokontrole aktera, da u ekstremnim situacijama ostanu pri zdravom razumu.