Film Maldoror, prekaljenog belgijskog majstora žanrovskog filma Fabricea Du Welza, donosi rediteljski vešto orkestriranu i uzbudljivu dvoiposatnu priču koja je inspirisana dešavanjima u Belgiji 90-ih godina prošlog veka. U pitanju je veliki pravosudni skandal u čijem je središtu bio Marc Dutroux, serijski ubica i zlostavljač dece. U srcu naracije je istraga o nestanku devojčica koje je oteo Marcel Dedieu (fikcionalizovani Dutroux). Istraga suštinski pada na pleća mladog policajca Paula Chartiera, pripadnika žandarmerije, koji paralelno sa poslovnim izazovima čini iskorake i u privatnom životu

Prateći nesumnjivo hrabrog i talentovanog policajca, koji gotovo u svakom svom potezu pokazuje sklonost istini i pravedništvu, film govori o brojnim preprekama koje dolaze zbog nejasnih, kontroverznih ovlasti i konfrontiranih ingerencija tri policije: lokalne, sudske i žandarmerije. Junakov stav je prilično drugačiji od njegovog pretpostavljenog (koji svojim naređenjima više parališe istragu nego što je pospešuje), a kolege su mu uglavnom oprezne i neodlučne. Kao kontra istražnom ćorsokaku, kome iz nekog razloga svi naginju, potreban je jedan plemeniti uljez, odmetnik od koruptivnih mehanizama u kojima su ogrezli policija i pravosuđe, buntovnik kome su tek izrasla krila prkosa.

Raspon žanrovskih alata kojima autor raspolaže da bi očuvao tenzičnost svog trilera je impresivan, a ogromno filmofilsko iskustvo mu pomaže da upućenijim gledaocima šalje što otvorene, što šifrovane posvete nekim od autora koji su ga formirali ili mu za ovu priču bili dragoceni (Francis Ford Coppola, Jonathan Demme, Christopher Nolan, Mathieu Kassovitz, Peter Jackson, Lenny Abahamson). Učitavanje tog lanca uzora ipak je samo stilski ukras, dok mu je uzburkani društveni i politički kontekst belgijskog društva od sredine 90-ih do prvih godina ovog veka bio daleko veći izazov. Taj kontekst, iako pretrpan administrativno-birokratskim detaljima, konfuznim ingerencijama institucija i zapetljan, ipak je prilično korektno izveden na čistac. Poslužićemo se parafrazom već izlizanog termina „duboka država“, pa bismo mogli u smislu zloupotreba, manipulacija i korupcije, odnosno zbog tajne mreže moći, sve ovo imenovati kao „duboke institucije“: kroz službenike koji čine sve naopako što zbog velikog novca, što zbog karijerizma.

Nismo skoro videli toliko naklonosti jednog autora za svog junaka, kao što je Fabrice Du Welz iskazao prema policijskom junoši iz tajne jedinice „Maldoror“. Što zamke, izazovi i iskušenja budu veći, uz naslage iskustva, bazičnog instinkta i fanatičnu upornost, nama se protagonista naočigled pretvara u prekaljenog vuka, nošen grižom savesti i osvetničkim gnevom. Da bi ovaj lik učinio toliko moćnim, Du Welz mu je natovario neviđeni teret, tone i tone tegova u vidu moralne rascepljenosti i psihičkog potonuća. Opsednut slučajem devojčica, gotovo da otvara vrata ludila jer, ipak pokoleban, nije otškrinuo ona prava dok su deca još bila živa.

Maldoror je snažna i ubedljiva, produkcijski zamašna žanrovska priča koja nas samouvereno vodi kroz lavirinte zločina i bezakonja. Du Welz angažovano apostrofira kako se zbog korupcije i namernog nečinjenja u institucijama, omogućava najgorem ljudskom soju da se nekažnjeno bavi pedofilijom, širenjem dečje pornografije i brutalnim ubistvima.